Како авет комунизма влада светом – део VI
Побуна против Бога
Део V, IV, III, II, I,
Авет комунизма није нестао са распадом Комунистичке партије у Источној Европи
Издавачки тим часописа Епох Тајмс и књиге "Девет коментара о комунистичкој партији"
15. јун 2018. Ажурирано: 29. марта 2019.
Епох Тајмс објављује серијски превод најновије кинеске књиге „Како авет комунизма влада светом“
Преглед садржаја
1. На Истоку: Насилна побуна против Бога
а. како је Совјетски Савез насиљем уништио православне религије
б. кинеска комунистичка партија уништава културу, религију и прекида везе између човека и Бога.
2. На Западу: инфилтрирање и ограничавање религија
а. инфилтрација религија
б. ограничавање религија
3. Изопачена теологија комунистичке авети
4. Религијски хаос
Увод
Скоро сви народи света имају своје древне митове и легенде које говоре о стварању човека од стране њихових богова према божјем лику и који постављају темељ морала и културу за дотични народ. Ове традиције остављају пут повратка на Небо онима који верују у своје богове. На Истоку и Западу постоје записи и легенде о томе како су Нува и Јехова створили своје људе.
Богови опомињу човека да следи божје заповести или би другачије били кажњени. У временима распрострањеног моралног пропадања, богови уништавају човека да би сачували чистоту универзума. Многе расе на свету имају легенде о томе како су велике поплаве уништиле цивилизације. Неке су чак детаљно записане.
Да би одржали морал људских бића, постоје случајеви када се просветљена бића или пророци реинкарнирају у људском свету како би исправили људска срца, спречили их да буду уништени и предводе те цивилизације да се развијају и сазревају. Такве појединце укључују Мојсија и Исуса на Западу, Лаоце-а на Истоку, буду Шакјамунија у Индији и Сократа у древној Грчкој.
Људска историја и култура помажу људима да разумеју шта су богови, буде и таоисти; шта значи веровати у Бога и како упражњавати култивацију. Различите школе религијских пракси подучавају шта је праведно а шта зло и како разликовати истину од лажи и добро од зла. Уче човека да чека повратак Створитеља на Земљу пред крај света како би спасио себе и вратио се на Небо.
Једном када људи прекину везу са богом који их је створио, њихов морал ће се брзо погоршати. Неке расе су тако нестале, попут легендарне цивилизације Атлантиде која је преко ноћи потонула у море.
На Истоку посебно у Кини, веровања су укорењена у срцима људи кроз традиционалну културу. Стога је тешко преварити кинезе да простим лажима прихвате атеизам. Да би искоренила веровања и вредну кинеску културу стару 5000 година, зла комунистичка авет масовно је користила насиље како би побила друштвену елиту која је наследиле традиционалну културу а затим лажима обмањивала младе генерацију над генерацијом.
На Западу и другим деловима света, религије и веровања су средство за одржавање контакта између човека и богова и важни су камен темељац за одржавање моралних стандарда. Иако зла авет није успела да успостави комунистичку тиранију у овим земљама, она је постигла свој циљ да уништи православне религије и корумпира људска бића обманом, девијантношћу и инфилтрацијом.
1. Исток: насилна побуна против Бога
а. како је Совјетски Савез насиљем уништио православне религије
Комунистички манифест позива на уништавање породице, цркве и националне државе. Очигледно је да је уклањање и уништавање религија један од важних циљева Комунистичке партије.
Маркс који је у почетку веровао у Бога, а касније постао поклоник сотоне, јасно је знао за постојање Бога и ђавола. Такође је знао да је отворено демонско учење тешко прихватљиво за људе, посебно религиозне људе. Стога се залагао за атеизам од почетка, изјављујући да је "религија опијум за народ" а "комунизам већ од почетка креће атеизмом" [1] и тако даље.
Људи не треба да обожавају ђавола, али кад људи више не верују у богове, ђаво може уништити и заузети им душу и на крају одвући људе у пакао. Зато комунистичке партије певају: "Никада није било спаса света, нити божанстава, нити царева од којих би могао зависити.
Да бисмо створили срећу човечанству морамо у потпуности да зависимо од нас самих!"
Маркс је у теорији демантирао религије и праведне богове док је Лењин био у стању да користи машинерију државе да их нападне након што је преузео власт 1917. Лењин је користио насиље и друге тактике високог притиска да тлачи православне религије и праведну веру да би приморао људе да одступе од богова.
1919. године Лењин је започео масовно уклањање религије под именом забране ширења старих идеја.
1922. године Лењин је донео тајну резолуцију којом је одредио да се утврђивање имовинске вредности, посебно из најбогатијих верских институција мора извести "безобзирном резолуцијом, не остављајући ништа разматрању и то у најкраћем року" Објаснио је: "Што више представника реакционарног свештенства и реакционарне буржоазије успемо да ухватимо овом приликом, то боље, јер се ова 'публика' управо сада мора подучити лекцији на такав начин да се неколико деценија они неће усудити размишљати о било каквом отпору" [2]
Уследило је време пљачкања обимне количине црквене имовине, затваране су цркве и манастири, велики број свештенства је ухапшен а хиљаде православних свештеника погубљено.
Након Лењинове смрти Стаљин је следио Лењина и започео изузетно сурово чишћење 1930-их година. Поред интелектуалаца и људи на верском пољу, чланови комунистичке партије такође су били погођени масовним убиствима. Стаљин је наредио да се на подручју целе земље спроведе петогодишњи план атеизма. Изјавио је да ће када испуни план, затворити последњу цркву, уништити последњег свештеника, Совјетски Савез ће постати плодно земљиште за комунистички атеизам и више се неће наћи траг религије.
Према конзервативним проценама у тој кампањи је на смрт мучено чак 42.000 свештеника. До 1939. године, у целом Совјетском Савезу било је нешто више од 100 православних цркава отворених за јавност, док их је било више од 40.400 пре него што су Совјети преузели власт. Деведесет и осам процената православних цркава и манастира у целом Совјетском Савезу било је затворено. И католичке цркве су такође искорењене. Током овог периода културне елите и интелектуалци су били послати у Гулаг или стрељани.
Стаљин се претварао током Другог светског рата да је зауставио прогон православних и католичких цркава, како би искористио финансијска средства и рад цркава да се одупре Немачкој остављајући утисак да може да рехабилитује ове религије. Али имао је на уму основни циљ: вршити строгу контролу над обновљеном православном и католичком црквом као алатом за поткопавање традиционалних религија.
Алексије II из бившег Совјетског Савеза унапређен је у бискупа Православне цркве 1961, а надбискуп је постао 1964. године. Постао је московски партријарх 1990 године пре распада Совјетског Савеза. Након што се Совјетски Савез срушио привремено су отворене архиве КГБ-а, што је открило да је Алексије II радио за КГБ (Комитет государственнои безопасности, или Комитет за државну безбедност, ефективну тајну полицијску агенцију Совјетског Савеза)
Касније је Алексије II признао да је био компромитован и био агент Совјета. Отворено се покајао: "Да би се одбранила једна ствар, морало се је попустити нешто друго. Да ли је било других организација или других људи међу онима који су имали одговорност не само за себе већ и за хиљаде других судбина које тих година у Совјетском Савезу нису биле приморане да поступају слично? Пред тим људима који су били компромитовани ћутањем, наметнутој пасивности или обећањима о оданости које су дозвољавале челници цркве тих година наневши им бол, тражим опрост, разумевање и молитве пред тим људима а не само пред Богом" [3]
Религија је тако постала инструмент испирања мозга и обмана јавности под контролом комунистичког зла.
Комунистичка партија Совјетског Савеза није само ову фалсификовану религију ограничила на сопствену територију већ је систематски проширила свој зли утицај на свет.
б. Кинеска комунистичка партија уништава културу, религију и прекида везе између човека и Бога.
КПК уништава традиционалну кинеску културу
Иако Кина нема јединствену религију за све људе као у другим земљама, Кинези такође имају чврсто веровање у богове и Буду. Кинески верски живот је јединствен: за разлику од других региона који су препуни религијских сукоба, у Кини су конфучијанизам, будизам, таоизам, па чак и западне религије мирно коегзистирале. Ова веровања су темељ кинеске традиционалне културе.
Свима њима је заједничка историјска слика која за разлику од Дарвинове теорије еволуције полази од "животног циклуса" Гледано у опширном или уском обиму, почевши од људског живота до великих историјских контекста, човека увек прате четири фазе. Као што постоје четири годишња доба, човеков развој се такође може поделити на раст, зрелост, деструкцију и уништење.
Исто је и са библијском сликом историје која је обликовала наш западни свет пре теорије еволуције. Према томе са становишта традиционалне културе и Запада и Истока морална изопаченост човечанства води га сопственој пропасти.
Ова слика историје такође објашњава многе "необјашњиве феномене" и сведочења праисторијских култура о свету. Ова излагања није могуће наћи у медијској сцени "политичке коректности" на Западу која даје простор извештавању о теорији еволуције (тиме не дозвољавајући да се сумња у њу) и види је као једину основу за тумачење историје и представља је као крајње маргинално постојање.
Јединствени бестселер Освалда Спенглера "Пад Запада" (Der Untergang des Abendlands von Oswald Spengler) стандардни рад je знатно дискутиран међу интелектуалцима. У тренутку његовог објављивања претпоставља цикличку слику историје. Његов рад су злоупотребили националсоциалисти за сопствене сврхе и од тада је нестао са листе књига академског света немачког говорног подручја. Сада у 21. веку се поново расправља на универзитетима о његовом приступу. *
Потоп који се према "јавном мишљењу" означава као божја казна обично се премешта у царство бајки а литература и истраживања о праисторијским цивилизацијама су сузбијана. ** Александер и Едит Толман (Alexander und Edith Tollmann)
Лингвиста и аутор књиге "Изгубљена Ноева барка", Чарлс Берлиц (Charles Berlitz 1914 - 2003) бавио се том темом и потврдио да је прича о Ноу идентична у готово свим древним језицима, само је име мало промењено. Историја његове барке може се наћи на перзијском, бабилонском, староегиптском и санскриту. *** Чарлс Берлиц (Charles Berlitz)
Упркос великом потопу који је проузроковао уништење човечанства Кина је сачувала комплетну цивилизацију. Од тада се кинеска нација наставила развијати. Сачувала је континуирану евиденцију своје 5000-годишње историје и створила сјајну и величанствену еру која је стекла поштовање многих нација. Кину су звали "Небеско краљевство" Њена култура дубоко је утицала на целокупну источноазијску регију и довела до формирања кинеске цивилизацијске сфере. Отварање Пута свиле и ширење на Запад четири велика проналаска (израда папира, компас, барут и штампа) промовисали су глобалну цивилизацију и утицали на развој Европе па чак и света.
Кинеска сјајна култура и религије интегрисане су у срж кинеског народа током 5000 година - и то је постало мета коју је комунистички зли авет желео да уништи. Међутим, једноставно обмањивање и искушење кинеског народа да се одрекне хиљаде година традиционалне културе и веровања и прихвати западну идеологију комунизма није било могуће. Стога је КПК користила сваку врсту зле тактике током деценија упорних политичких кампања.
Почевши са насилним покољима, КПК је поткопавала суштину религије, прогонила интелектуалце и уништавала традиционалну кинеску културу, укључујући њену материјалну културу (архитектура, храмови, културне реликвије, античке слике, древне раритете и слично) Партија је настојала да прекине везу између Бога и човека да би постигла свој циљ уништавања традиционалне културе и уништавања људских бића.
Уништавајући традиционалну културу, Партија је такође систематски успостављала злу партијску културу и користила је да гаји и обучава оне које није погубила да би их претворила у оруђе за поткопавање традиционалне културе. Поједини су пратили комунистичку авет када је масовно убијала.
КПК добро разуме како да користи економске интересе, политичко испирање мозга и друга средства да би људи подлегли манипулацијама. Понављани политички покрети, сузбијање и покољи учинили су да се КПК све више упозна са тим тактикама и омогућили су јој да се припреми за последњу битку између праведног и зла у људском свету.
Уништавање темеља традиционалне културе
Земљопоседници и племићи руралних подручја, трговци и научници из градских средина, били су елитни носиоци традиционалне кинеске културе. Мисија им је била наслеђивање и ширење кинеске традиције. У раним фазама преузимања власти 1949 год. Кинеска комунистичка партија је користила низ покрета, као што су кампања за реформу земљишта, кампања сузбијања контрареволуционара и кампање Три-Анти и Пет-Анти, како би извршила масакар над земљопоседницима, племићима у селима и капиталистима у градовима. Пљачкајући друштвено богатство с једне стране а на другој стварајући терор, партија је уништила елите које су промовисале традиционалну културу.
У исто време користећи методе "институционалног прилагођавања" како би се "идеолошки реформисали" научници - индоктринирајући их материјализмом, атеизмом и теоријом еволуције КПК је систематски испрала мозак новој генерације студената, подстичући мржњу према традиционалној култури. Кроз Анти-десничарски покрет 1950-их бачени на дно друштва сви непослушни интелектуалци протерани су и осуђени на поновно образовање присилним радом. Партија је од научника - чији су погледи били поштовани и водили друштво направила предмет исмејавања и ругања.
Искорењивањем традиционалних елита приводи се крају наслеђивање и преношење традиционалне кинеске културе која је трајала генерацијама. Млади људи који су касније долазили више нису били културолошки социјализовани и одгајани том културом кроз породицу, школе, друштво или село - и тако су постали генерација без традиционалне културе.
Након кампање против деснице, није било независних гласова у породици, школама и друштву. Ипак, КПК још увек није била задовољна. На крају крајева старији су још увек задржали сећање на традиционалну културу а материјални предмети традиционалне културе укључујући древне артефакте и грађевине биле су свуда. Штавише, традиционалне вредности и даље се преносе кроз уметност.
КПК је 1966. иницирала покрет који је имао за циљ уништавање традиционалне културе у већем обиму - Велику културну револуцију. Користећи студенте испраних мозгова након успостављања НРК распиривали су тинејџерски немир и бунтовност и користили кампању "Уништавање четири старина" (старе идеје, стара култура, стари обичаји, старе навике) да се искаљавају пустоше и уништавају традиционалну кинеску културу.
Након културне револуције, паклена ватра уништавања "четири старина" горела је по земљи Кини. Манастири, храмови, будистичке статуе и слике, артефакти и културна места потпуно су уништени. Есенције кинеске културе које су наслеђене и сачуване хиљадама година уништене су преко ноћи, без наде за обнову.
Пре културне револуције у Пекингу је било више од 500 храмова и манастира. Сваки од хиљаду градова у Кини имао је древне зидине, храмове и манастире. Древни артефакти били су свуда. Артефакти из новије историје се могу наћи на само стопу испод земље; још две, три или 20-ак стопа дубље безбројни су артефакти остављени од претходних династија. Ипак, током културне револуције огромне количине тих предмета су уништене.
Кампања за уништавање "четири старине" није уништила само места религиозне праксе за молитве и култивацију - древна места која су представљала склад између човека и Неба већ је и искоренила основна праведна веровања из људских срца, попут вере у хармонију између људи и космоса. Многи верујући да су такве традиције небитне можда неће много размишљати о томе, али када људи прекину везе са боговима они ће заузврат изгубити божју заштиту и приступити опасном понору.
Сурвавање у понор је овог тренутка само питање времена.
Поред тога, да би прекинула везу кинеског народа са њиховим прецима и боговима, КПК је преузела водећу улогу у клеветању кинеских предака и обезвређивању и подстицању традиционалне културе. Земље широм света обично поштују своје претке и краљеве из прошлости и цене њихове традиције. На исти начин су кинески историјски мудраци и филозофи преносили славну културу. Ова култура је благо које припада Кини и свету и заслужује поштовање будућих генерација.
Ипак, у очима КПК и њених бесрамних пропагандиста, цар, генерали, академици и надарени људи древне Кине су бескорисни. Таква увреда за сопствене претке заиста је ретка у историји. Предвођени КПК, кинези су се супротставили Богу, одбацили своје претке и уништили своју културу, крећући се опасним путем.
Прогон религија
Вера је витална компонента традиционалне кинеске културе. Свету познати таозам, будизам и конфучијанизам били су преплетени брилијантношћу и трајали су хиљадама година кинеске историје. Многе западне религије такође су играле улогу у кинеској историји.
Након што је КПК 1949. године силом стекла власт, следила је Совјетски Савез. С једне стране КПК је промовисала атеизам и покренула идеолошке нападе против вере у Бога. С друге стране, током низа политичких покрета, користила је методе насиља и високог притиска за сузбијање, прогон и елиминацију религија, не оклевајући при убијању верника. Прогони оних који се држе православне вере постајали су све жешћи, све до кулминације 1999 године када је започела крвави прогон духовне праксе Фалун Гонг.
Након 1949. године, КПК је започела прогон религија у великој мери и забранила верска окупљања. КПК је спалила бројне копије Библије и cвета писма многих других религија. Такође је тражила тешке казне за хришћане, католике, таоисте и будисте, укључујући чињеницу да се чланови пријаве влади и покају се због наводних грешака. Они који су одбили да се повинују подвргнути су жестоким казнама.
КПЈ је 1951. такође изричито прогласила да ће они који наставе да присуствују верским окупљањима бити погубљени или отерани у затвор. Бројни будистички монаси били су прогнани из храмова или приморани да живе и раде у секуларним срединама. Католици и западни свештеници у Кини затворени су и мучени. Кинески свештеници су такође завршавали у затворима, док су верници погубљивани или слани на реформу присилним радом. Хришћанске свештенике и следбенике дочекала је иста судбина као и католике.
Након 1949. године, више од 5.000 кинеских католичких бискупа и свештеника затворено је или погубљено, а остало их је само неколико стотина. Поједини страни свештеници су у Кини погубљени. Остали су протерани. Преко 11.000 католика је убијено. Бројни следбеници су ухапшени произвољно или су изложени изнуђивачким казнама. Према непотпуним статистикама у првих неколико година од успона КПК на власт готово 3 милиона верника и чланова верских организација су ухапшени или погубљени.
Као и Совјетска комунистичка партија, да би ојачала лидерство над религијом, КПК је успоставила регулаторне агенције за сваку групу, попут кинеског удружења таоиста, кинеског будистичког удружења и слично.
КПК је против католика успоставила Кинеско патриотско католичко удружење које је у потпуности контролисано. Сва верска удружења поново су основана да би следила вољу странке да контролише своје чланове и усмери њихово размишљање. У исто време КПК је користила те асоцијације за реализацију дела која зли авет не може извршити директно: да изнутра сеје зло и корумпира православне религије.
КПК је третирала тибетански будизам на исти начин. Након слања војске и окупације Тибета 1950. године, КПК је започела жесток прогон тибетанског будизма. 14. Далај лама је побегао са Тибета 1958. године и живео у егзилу у Индији, што је КПК сматрала побуном. У мају 1962 године 10-ти Панчен лама, поднео је извештај Државном већу КПК о саботажи тибетанске културе посебно њених будистичких традиција:
"Хан кадрови су осмислили план за уништавање будистичких статуа, будистичких списа и будистичких ступа, искључујући само врло мали број манастира, попут четири велика заштићена манастира. Мобилизирали су тибетанске кадрове који су затим заједно са неким активистима који нису знали за милост довршавали план у свим осталим манастирима Тибета, у селима, градовима и градићима огромним пољопривредним и сточарским областима. Они су узели имена и изглед народне масе и чинили један талас уништења за другим да би уклонили статуе Буде. Бацили су будистичке свете списе и ступе у воду, бацали их на тло разбијајући их или их и истопили. Безобразно су извршавали дивље и ужурбано уништавање манастира, будистичких дворана, "мани" зидова и ступа, крали украсе са статуа Буде и вредне предмете из будистичких ступа. Како државне набавке нису биле одговорне за куповину метала, купили су многе статуе, ступе и жртвене посуде од метала, промовирајући уништавање ових ствари. Тако су нека села и манастири изгледали као да нису резултат свесних људских акција, већ као да су случајно уништени бомбардовањем, као да је рат тек завршен. Призор је је био неподношљив. Поред тога, они су безобзирно вређали религију користећи Трипитаку као ђубриво и користећи слике Буде и будистичке сутре за прављење ципела. То је било потпуно неразумно. Будући да су учинили многе ствари које чак и најглупљи једва раде, људи свих слојева били су дубоко шокирани, емоционално крајње збуњени, и били су врло потиштени и обесхрабљени. Плакали су јадајући се: "Наша земља је постала плен зла" говорећи и друге жалосне ствари" [4]
Основна веровања конфучијанизма била су добронамерност, праведност, морална склоност доброчинству, правилно понашање, мудрост и поверење. Конфучије је поставио моралне стандарде за генерације. Током културне револуције побуњеници у Пекингу одвели су Црвену стражу до Куфуа родног града Конфучија, где су саботирали и палили древне књиге и разбили хиљаде историјских надгробних споменика, укључујући Конфучијев. КПЈ је 1974. покренула још један покрет за "Критику Лин [Биао-а] критику Конфучија" КПК је сматрала безвредним конфучијско традиционално размишљање о начину живота и придржавању моралних стандарда.
Још бруталнији и трагичнији био је прогон који је у јулу 1999. године покренуо тадашњи лидер странке Ђианг Цемин против Фалун Гонга (такође познатог и као Фалун Дафа) и његових практиканата који се култивишу по принципима истине, добродушности и толеранције. Штавише, Партија врши злочин вађења органа из још живих тела практиканата Фалун Гонга-злочин који никада раније на планети није постојао.
Током неколико деценија КПК је у потпуности уништила хиљаду година вредну кинеску традиционалну културу, моралне вредности и веровања у самокултивацију. Као резултат тога људи више нису веровали у богове, окретали се од богова и доживљавали духовну празнину и исквареност моралних вредности. Тако се је друштво погоршавало из дана у дан.
наставак →