Како авет комунизма влада светом – део V-1 наставак
Инфилтрирање нa Запад (део V-1)

10. Зашто падамо на ђавоље трикове?

Амерички социолог Пол Холендер (Paul Hollander) говори у својој књизи Политички ходочасници (Political Pilgrims) о причама многих младих интелектуалаца заљубљених у комунизам који су путовали у Совјетски Савез, маоистичку Кину и комунистичку Кубу. Док су се дешавале застрашујуће злостављања, овим младим политичким ходочасницима није било показано ништа од тога и након повратка у своје земље, одушевљено су писали књиге које величају социјалистичку политику.  [15]
Комунистичка идеологија је идеологија ђавола, и како је време пролазило, људи су све јасније увиђали да где год се појави комунизам доноси насиље, лажи, рат, глад и диктатуру. Питање је зашто још увек има толико људи који свим срцем помажу ђаволу при ширењу лажи постајући чак и његови услужни алати?

У САД-У су нпр. људи су у различитим временским периодима били привучени комунизмом из разних разлога. Веома рани чланови Комунистичке партије САД били су имигранти. Њихов економски статус је био низак и било им је тешко уклопити се у заједницу. Тако су се придружили Партији углавном због утицаја из њихових домовина (првенствено Русије и источноевропских земаља).
После Велике депресије (1929-1941) утицај марксизма се драматично повећао на Западу и скоро читава интелектуална класа на Западу почела је да се окреће лево. Бројни интелектуалци су одлазили да посете Совјетски Савез и након повратка кући држали говоре и писали књиге које промовишу комунистичку идеологију. Укључени су многи утицајни филозофи, писци, уметници и новинари.

Стасала генерација беби-бумера уписивала се је на колеџе током шездесетих година прошлог века. Иако су млади одрастали у послератном просперитету комунистичке идеологије су их довеле у заблуду. То укључује преузимање контракултурних ставова као што су антиратни покрет, женска права и слично. Следећој генерацији студената послуживали су се левичарски материјали директно из њихових уџбеника, јер су њихови учитељи били "радикали са сталним радним местом“- тако је "дуги марш комунизма кроз институције" на крају успео, и тако је почео циклус чији је циљ репродукција и понављање заувек.

У књизи посвећеној откривању комунизма,“Мајстори преваре“ директор ФБИ-ја Ј. Едгар Хувер (J. Edgar Hoover) чији је мандат трајао 37 година, сврстао је комунистичке активисте у пет група: отворени чланови партије, подземни чланови странке, сапутници, опортунисти (они који подржавају странку ради сопственог интереса) и преваранте.  [16]
Уствари, постоји врло мало екстремно злих и тврдокорних комунистичких активиста; није ли већина чланова комунистичке партије једноставно преварена?

Амерички новинари Џон Силас Рид (John Silas Reed) и Едгар Снов ( Edgar Snow) одиграли су важну улогу у промовисању комунистичке идеологије широм света, Ридовом књигом „Десет дана која су потресла свет“ и Сноовом “Снежна црвена звезда над Кином“
Рид је један од тројице американаца који су сахрањени у некрополи на Кремљу што значи да је он сам био комунистички активиста. Његов опис Октобарске револуције није био објективно извештавање о стварним догађајима, већ пажљиво израђена политичка пропаганда.
Снов је био сапутник комунизма. 1936. године, интервју који је дао чланици КПК укључивао је питања из десетак области, укључујући дипломатију, одбрану од непријатељске инвазије, погледе на неједнаке уговоре, страна улагања, ставове о нацистима (национал-социјалистима) и још много тога. Касније је Мао Цетунг срео Снова у пећинском дому у Шанбеи (северни део кинеске провинције Шанси) одговарајући на питања како би створио повољан утисак о кинеској комунистичкој партији (КПК). Млад и наиван Снов коришћен је као средство од стране издајничке КПК да свету презентира своје пажљиво израђене лажи.

Јуриј Безменов, бивши шпијун КГБ-а, присетио се свог искуства примања страних "пријатеља" када је радио као шпијун. Њихов дневни распоред одређивала је КГБ Служба за инострана обавештавања. Њихове посете црквама, школама, болницама, вртићима, фабрикама и још много тога биле су договорене. Они који су били укључени су били комунисти или политички поуздани и прошли су обуку како би били сигурни да ће говорити једним гласом. Као пример навео је време када је Лоок, велики амерички часопис шездесетих година, послао новинаре у Совјетски Савез и завршио штампање материјала које су припремиле совјетске снаге безбедности, укључујући фотографије и штампане копије.
Тако је совјетска пропаганда изашла у јавност под именом америчког часописа, обмањујући американце. Безменов је рекао да се многим новинарима, глумцима и звездама може опростити слепост увида у реалност приликом посете Совјетском Савезу, али да је понашање многих западних политичара неопростиво. Ткали су лажи и тражили сарадњу са совјетским комунистима због своје репутације и профита, рекао је он, називајући их морално корумпираним.  [17]

У књизи "Још увек можете веровати комунистима (бити комуниста)"-You Can Still Trust the Communists (to Be Communists)  др. Фред Шварц (Fred Schwartz) је анализирао зашто су неки младићи из богатих породица волели комунизам.
Навео je четири разлога:
1. разочарање капитализмом;
2. веровање у материјалистичку филозофију живота;
3. интелектуална охолост;
4. неиспуњена религиозна потреба.
Интелектуална охолост се односи на искуство младих људи од 18 до 20 година који лако постају жртва комунистичке пропаганде због њиховог делимичног разумевања историје, њихове анти-ауторитарне љутње и жеље да се буне против традиције, ауторитета и етничке културе у којој су одрасли.
“Неиспуњена религијска потреба” односи се на чињеницу да свако у себи има неку врсту религијског импулса, који их тера трансценденцији. Међутим, атеизам и теорија еволуције усађене њиховим образовањем чине их неспособним да извлаче задовољство из традиционалних религија. Комунистичка фантазија о ослобађању човечанства користи ову латентну људску потребу и служи као њихова сурогат религија.  [18]

Интелектуалци су склони да се заваравају радикалним идеологијама. Таква појава привукла је пажњу научника. У својој књизи Опијум интелектуалаца, француски филозоф и социолог Раимонд Арон (Raymond Aron) је истакао да су с једне стране интелектуалци 20. века озбиљно критиковали традиционални политички систем, док су с друге стране великодушно толерисали или чак затварали очи пред диктатуром и покољима у комунистичким државама. Левичарске интелектуалце који су своју идеологију претворили у секуларну религију сматрао је лицемерним, хировитим и фанатичарима.

У својој књизи „Интелектуалци: Од Маркса и Толстоја до Сартра и Чомског“ британски историчар Пол Џонсон анализирао је животе и радикалне политичке погледе Русоа и десетак интелектуалаца који су га пратили. Открио је да сви деле фаталне слабости ароганције и егоцентризма. [19]
У својој књизи „Интелектуалци и друштво“ амерички научник Томас Совел (Thomas Sowell) такође је детаљно илустровао изузетну ароганцију ових интелектуалаца.

Ови научници су своју анализу комунистичких интелектуалаца темељили на пажљивој процени и анализи, али желимо да скренемо пажњу на други разлог, који они нису покрили, што објашњава зашто интелектуалци могу бити тако лако преварени.

Комунизам је демонска идеологија која не припада ниједној традиционалној култури људског друштва. Пошто се супротставља људској природи, човек никада не може да га органски развије већ мора бити присиљен и усађен споља. Под утицајем атеизма и материјализма, савремена наука и образовање су се одрекли вере у Бога. Слепо веровање у науку и обожавање такозваног људског разума омогућавају људима да постану робови ове демонске идеологије.

Од шездесетих година, комунизам се масовно инфилтрирао у амерички образовни систем. Што је још горе, многи млади људи  од стране левичарских медија и који су завршили поједностављено образовање уживају у телевизији, компјутерским играма, интернету и друштвеним медијима. Они се претварају у "пахуље", људе којима недостаје знање, глобална перспектива, осећај одговорности, историјска свест и способност да се носе са изазовима. Са комунистичким или из комунистичких идеологија изведеног знања које су у њих усадиле генерације њихових родитеља, они постају индоктринирани и од сада користе искривљени оквир за процену нових чињеница које виде и чују. То јест, комунистичке лажи су формирале флуид око њих, спречавајући их да имају јасан поглед на стварност.

Да би преварио људе демон је колико год је могуће искористио људске слабости: глупост, незнање, себичност, похлепу и лаковерност. Такође је искористио и идеализам и романтичне фантазије о предивном животу. Ово је најтужније од свега.

Уствари, комунистичка држава није ништа слично романтичним фантазијама правих комуниста. Да су заиста живели под комунистичким режимом, уместо да само опуштено посете пријатну туру, можда би то схватили.

Комунистичка дух се добро прикрио у својој инфилтрацији на Запад. Само када трансцендирамо конкретне феномене и погледамо их са виших равни можемо заиста видети његово лице и ђавољске циљеве.

Прави разлог због којег би авет могла да постигне свој циљ је то што су људи напустили своја веровања у богове и опустили своје моралне стандарде. Само оживљавањем сопствене вере у богове, прочишћавањем наших умова и уздизањем морала можемо се ослободити демонског утицаја и контроле. Ако би се читаво људско друштво вратило традицији не би се имао где сакрити.

Референце (наставак)

[1  David Horowitz, Barack Obama’s Rules for Revolution: The Alinsky Model (Sherman Oaks, CA: David Horowitz Freedom Center, 2009), pp. 6, 16.
[2] Saul Alinsky, “Tactics,” Rules for Radicals: A Practical Primer for Realistic Radicals (New York: Vintage Books, 1971).
[3] David Horowitz, Barack Obama’s Rules for Revolution: The Alinsky Model (Sherman Oaks, CA: David Horowitz Freedom Center, 2009), pp. 42–43.
[4] “Playboy Interview with Saul Alinsky,” New English Review, http://www.newenglishreview.org/DL_Adams/Playboy_Interview_with_Saul_Alinsky/.
[5] David Horowitz, Barack Obama’s Rules for Revolution: The Alinsky Model (Sherman Oaks, CA: David Horowitz Freedom Center, 2009)  https://newrepublic.com/article/61068/the-agitator-barack-obamas-unlikely-political-education
[6] Dito
[7] Dito
[8] “Playboy Interview with Saul Alinsky,” New English Review, http://www.newenglishreview.org/DL_Adams/Playboy_Interview_with_Saul_Alinsky/
[9] V. I. Lenin, “Draft Theses on the Role and Functions of The Trade Unions Under the New Economic Policy,” https://www.marxists.org/archive/lenin/works/1921/dec/30b.htm.
[10] Pinkoski, Nathan. 2018. “Jordan Peterson Marks Right And Left’s Side-Switch On Free Expression.” The Federalist. February 2, 2018. http://thefederalist.com/2018/02/02/jordan-peterson-marks-fulcrum-right-lefts-side-switch-free-expression/
[11] “Antifa protests mean high security costs for Berkeley Free Speech Week, but who’s paying the bill?” Fox News, September 15, 2017.  http://www.foxnews.com/us/2017/09/15/antifa-protests-mean-high-security-costs-for-berkeley-free-speech-week-but-whos-paying-bill.html.
[12] Chris Pandolfo, “TRUE COLORS: Student Leader Says 1A Doesn’t Apply to Ben Shapiro,” Conservative Review. October 20, 2017. https://www.conservativereview.com/news/true-colors-student-leader-says-1a-doesnt-apply-to-ben-shapiro/.
[13] “Penn Law professor loses teaching duties for saying black students ‘rarely’ earn top marks,” New York Daily News, March 15, 2018, http://www.nydailynews.com/news/national/law-professor-upenn-loses-teaching-duties-article-1.3876057.
[14] “Campus Chaos: Daily Shout-Downs for a Week,” National Review, October 12, 2017, https://www.nationalreview.com/corner/campus-chaos-daily-shout-downs-week-free-speech-charles-murray/.
[15] Paul Hollander, Political Pilgrims (New York: Oxford University Press, 1981).
[16] J. Edgar Hoover, Masters of Deceit (New York: Henry Holt and Company, 1958), 81-96.
[17] Tomas Schuman (Yuri Bezmenov), No “Novoste” Is Good News (Los Angeles: Almanac, 1985), 65–75.
[18] Fred Schwartz and David Noebel, You Can Still Trust the Communists…to Be Communists (Socialists and Progressives too) (Manitou Springs, Colo.: Christian Anti-Communism Crusade, 2010), pp. 44–52.
[19] Paul Johnson, Intellectuals: From Marx and Tolstoy to Sartre and Chomsky, 2007 revised edition (Harper Perennial), p. 225.

** Барак Обама је био ученик Алинског а Хилари Клинтон је на универзитету написала свој дипломски рад о његовим тезама.

Преведено с енглеског:https://www.theepochtimes.com/chapter-five-infiltrating-the-west-continued_2562807.html