Biser do Bisera


     30.11.2013

Заједно 2007

Стани поред мене

Суочени са тужном неправдом

Заједно, наш глас
нек' у миру  позове на:

Окончање мучења,
Окончање убијања,
Заустављање прогона!

Некa cаосећање расте у нашим срцима

Заједно у миру, нашим гласом направимо разлику.

Свету је потребна Истина, Доброта, Трпељивост
Апел 
- детаљно ка теми
web stats

Легенда иза прослављања фестивала трка Змајевих чамаца

Културна баштина

Други највећи државни празник на Оријенту - Дуанву Ци( 端午祭 )
 

Легенда иза прослављања празника "трка Змајевих чамаца"
 

 

Takmičenje na Tajvanu-Fotografija nacionalnog tajvanskog turističkog biroa17.06.2013

Од свих кинеских зодијачних знакова је змај најцењенији. Симболизује контролу над водом. У том контексту празник ''трка Змајевих чамаца'' одржава традицију која се прославља већ више од 2.400 година. Данас је други највећи државни празник на Оријенту после кинеске Нове године. Значајан је због свог едукативног утицаја. Званично је државни празник.

 
 
 
 


 

У неким кинеским друштвима познат је као и ''дан песника'' 
Наиме Дуанву Ци ( 端午祭 ) је празник у част великог песника и патриоте Ћу Јуана ''оца кинеске поезије'' Празник пада на пети дан 5-ог месеца по календару кинеске лунарнеĆu Juan slavni pesnik i državnik iz perioda Zaraćenih država године.
Ћу Јуан се такође сматра једним од најистакнутијих фигура кинеског романтизма, а његова ремек дела утицала су на неке од највећих песника романтичара из Танг династије као што су Ли Баи и Ду Фу.

За разлику од свог књижевног утицаја, Ћу Јуан се сматра најранијим патриотским песником у историји Кине. Лојалност и патриотизам одлучно изражени у његовим песмама оличења су идеала конфучијанске политике, и служилa су као модел кинеским интелектуалцима.
 
Легенда иза прославе фестивала трке Змајевих чамаца отелотворује причу о љубави и патриотизму.

Пре око 2300 година, током периода Зараћених Држава, цењени песник и државник по имену "Ћу Јуан" живео је у првој феудалној кинеској краљевини Чу и служио држави преданим интегритетом на дужности државног министра. Када је држави требао саветник он је важио као јединa подобна особа. Био је оличење патриотизма, краљевство је било његов живот. Предлагао је политичке реформе тврдећи да стари и снажни декадентни утицаји не могу да буду у складу са борбеним духом. Његови таленти и осећај праведности су сметали некима од саветника и почели су сплеткарити и узнемиравати га. Једна верзија каже да је један други званичник убедио цара да је Ћу Јуан корумпиран, и да његовy молбу за реформе треба игнорисати и протерати га из краљевине. Краљу је још речено да он жели реформе за сопствене бенефиције. Ово је краља је веома узнемирило и претио је да ће га убити, мада то није учинио.
Једном је држава Ћин позвала краља на разговор нудећи му лепе жене у замену за састанак. Наравно, император је желео да иде, али је Ћу Јуан указао цару на замку. Цар није послушао Ћу Јуана и отишао је. Замка је успела и краљ је био убијен.
Ћу Јуан шаље писмо наследнику краља, предлажући му да успостави ред и мир у земљи. Као и ранија и нова власт занемарује лојалне званичнике а Ћу Јуан добија чак и отказ и бива протеран.

Живот у изгнанству


Прогнан Ћу Јуан је годинама лутао земљом пишући песме изражавајући патриотизам и љубав према људима. По предању након изгнанства прво се јужно обалама Жуте реке вратио на имање у родном граду својих предака. Током наредних 20 година, којe је приморан провести у изгнанству, Ћу Јуан, предузима опсежна путовања. Сакупљао је народне легенде и преуређивао епове. Своја опажања и оно што је видео и мислио опевао је безбројним стиховима. Одсутан од двора гледао је како Ћин краљевина све више одузима територију краљевини Чу. То га је обесхрабривало. Одузет од несреће, љут и тужан због корумпираног распада краљевине Чу, али и као чин крајњег протеста он је себи везао камен око врата и скочио у реку Ми Луо (у провинцији Хунан) То је било 5-ог дана 5-ог месеца у години 278. п.н.е.( било му је 62 године) Ћу Јуан је одлучио да изврши самоубиство, него ли изгуби образ и част служећи корумпирану владу.

Када су сазнали за самоубиствo Чу Јуана рибари су подигли једра и дали се у потрагу желећи да га спасу. Ударањем у бубњеве и гласним повицима као и млатарањем веслима по води хтели су да уплаше рибе како се не би окомиле на тело дављеника. Верује се да се је касније из овога развила традиција трка змајевих чамаца. Међутим, тело никада није пронађено и тако су људи почели да бацају пиринач у реку да би намамили рибе храном верујући да ће ове онда Ћу Јуаново тело оставити на миру.

Ова традиција се је наставила и на годишњицу његове смрти. У знак сећања на омиљеног песника рибари у руралном подручју су у воду бацали пиринчане кнедле како би умирили водене духове. Ове пиринчане кнедле се зову ''Џонгци'' или ''Ма Чинг''
Касније династије су изградиле меморијални споменик и гробницу Чу Јуану у његовом родном граду у кинеској покрајини Цигуи. Нажалост ове структуре су потопљене током изградње електроцентрале на брани Три клисуре.
 

Празник трка Змајевих чамаца
 
Прва трка змајевиx чунaкa забележена је током периода Цин да би постала популарна током Танг династије (618 – 907 н.е.) Ширила се долином реке Јангце и територијом Slika sa Vikipedijeвећег дела Јужне Кине. Један веслач традиционално стоји у чамцу у потрази за телом Ћу Јуана док удара бубањ. Дивљи изгледи змаја дизајнирани на чамцу су додати да уплаше зле водене духове. То је зато што Кинези традиционално сматрају змајеве за бића која имају власт над падавинама и надзорници су земље и вода. Он је уједно и врховни симбол моћи и добронамерност на Далеком Истоку. Данас се трка Змајевиx чамaца одржава сваке године у различитим земљама широм света. Само у Кини, 20 милиона људи је активно у овом спорту који се одржава у различитим градовима и покрајинама.

Najstariji crtež Najstariji crtež Tradicija

Најстарији цртежи у историји о примерима регате Змајевих чамаца нацртани од Ли Сонг Сонга из Сонг династије. Чувају се у палати Нациналног музеја Таипе на Тајвану
Слике са secretchina.com 

Џонгци – кинеске кнедле које се традиционално припремају само у ово време и за овај празник

Већина кинеских прослава међу својим обичајима укључује спремање и конзумирањеодређене врста хране, тако да прослава фестивала Змајевих чамаца није изузетак.

Pirinčane knedle Džongci
Pirinčane knedle Džongci
Pirinčane knedle Džongci
Pirinčane knedle Džongci


Џонгци је посебна храна која се припрема само за овај празник.
Прави се са лепљивим пиринчем, има различите облике и различите надеве. У северном делу земље, људи фаворизују јујубе (кинеске урме) као надев, док се на југу земље користи слатка паста од пасуља, свеже месо или жуманце. Следећи традицију људи недељу дана пре почетка празника међу пријатељима и рођацима размењују ове троугласте пиринчане кнедле. Многе породице праве џонгци саме. 
Данас овај обичај преовладава у Кини и другим земљама.

Сви они који практикују богослужење претцима остављају на страну неколико кнедли које су посвећене преминулима.
У данашње време се овај специјалитет може купити током целе године у ресторанима као и код уличних продаваца у многим далекоисточним земљама као што су Кина, Хонг Конг, Тајван, Малезија и Сингапур, као и у земљама са великом густином кинеских насељеника.


Инересантан истинит догађај са Џонгци кнедлама
Током прослављања фестивала трка Змајевих чамаца се у кинеским компанијама запосленима увек достављају џонгци кнедле. У једној таквој компанији је радио странац коме су наравно такође понудили џонгци кнедле.
Сутрадан дошавши на посао странац cе захвалио на посластици:
"Хвала за џонгци, биле су заиста изузетно укусне ... само је зелена салата била превише тешка за жвакање.
 

Ношење миришљивих кесица и везивање петобојних свилених трака

Према традицији, ношењем миришљивих кесица су деца заштићена од зла. Дакле, на овај дан деца украшавају одећу различитим миришљивим кесицама. То је нека врста мале кесице направљена од нити шарене свиле у пет боја.
Још један обичај је да се деци на глежњевима и око врата вежу свилени конци са пет различитих боја. Пет врста боја свилених нити представљају 5 елемената (вода, ватра, земља, дрво и ваздух) Посебан значај у томе је веровање да се на тај начин постиже лековито и магично својство. Деца не смеју да говоре док им њихови родитељи везују петобојне траке, нити их смеју уклонити до одређеног рока. Тек након првих летњих падавина смеју их бацити у реку. Идеја иза тога је да би се деца заштитила од куге и болести.

 

Кићење врата пелиновим и каламус гранчицама

Фестивал се одржава током лета када све врсте болести могу да преовладају, тако да људи чисте своје куће и стављају гране пелина и каламуса (врста палме) на сводовима врата да би тиме обесхрабрили духове болести да уђу у кућу. Стабљике и лишће ових биљака имају посебну арому која растерује комарце, муве и друге инсекте и прочишћава ваздух, тако да је популарност овог обичаја разумљива.

Calamus rotang -  slika sa VikipedijeDivlji pelin-Artemisia vulgaris, slika sa Vikipedije

Традиционална култура

Културолошке финесе које су окарактерисале Кину вековима

ТРАДИЦИОНАЛНА КИНЕСКА МЕДИЦИНА

НАЈУНЧИКОВИТИЈЕ ВЕЖБЕ ЗА ЗДРАВЉЕ У 20/21 ВЕКУ - ЧИГОНГ ЗВАН ФАЛУН ДАФА
¤ Једноставне вежбе које се могу радити у групи или индивидуално. Традиција преношена вековима с колена на колено ! ¤