Таоистички мајстор и бесмртник Џанг Санфенг - изумитељ борилачке вештине Таичи Чуан
Aутор: непознат 

Текст је преведен са веб стране: www.pureinsight.org

30.05.2014

"Таи-Чи"

Без премца је био бесмртни Џанг Санфенг*
Путујући свим доменима, његов велики Тао је без премца,
Касније генерације су славе ради забрљале уменост борилачких вештина,
Мењање мог Таи-чија, каљење мог имена.

01. 07. 1996.
из књиге песама Хонг Јин "Таи-Чи" од чигонг мајстора Ли Хонгџија

*Џанг Санфенг је добро позната таоистичка личност за кога се каже да је изумео борилачку вештину звану Таичи Чуан.

Џанг Санфенг је кинески таоистички монах за ког се верује да је постигао бесмртност. Наводе се разни датуми његовог живота као што је крај династије Сонг, Јуан династије или Минг династије. Каже се да се је звао Џанг Јунбао пре него што је постао таоистички монах. Он је био изумитељ боксерске борилачке уметности Таи Чи Чуан око 1270 н.е. крајем династије Сонг.

Оно што знамо о Џанг Санфенгу је да је живео у једноставној сламној колиби на светој планини Вуданг у Кини. Облачио се једноставно носећи само танак капут чак и у зимско врема а примећено је да је често живео без хране данима, недељама или чак месецима.

Биографија Џанг Санфенга се разликује јер постоје различити извори. Према једној тврди се да је Учитељ Џанг Санфенг рођен у поноћ 9 априла 1247 н.е. у области онога што је данас познато као Лиаонинг, у близини планине Змајевог тигра у Кианг - Ши провинцији на југоистоку Кине. Каже се да је у младости био владин званичник. За Шаолин борилачке вештине је сазнао док је живео на Пао-Ги планинама у близини три Врха (Сан Фенг) а затим је живео десет година као таоистички пустињак и мудрац на Вуданг планинама.
Један извештај говори да је живео 200 година (1247 – 1447 н.е.) али датум његове смрти је неизвестан. Значи да је живео је током, Сонг, Јуан и Минг династије ако су ови датуми тачни.(Јоу, 1980)

Једна друго традиционално предање тврди да су постојала два таоистичкa монаха звана мајстор Џанг Санфенг. Један је рођен у династије Сунг (960-1279) живео на Вуданг планини а комбинирао је тринаест положаје са другим таоистичким начинима и вештинама да створи стил унутрашњих борилачких вештина. Други мајстор Џанг Сан-фенг (1279-1368) је био родом из И – Чоу-а у Лиаотунг провинцији. Његово научно име је било Чуан Је и Чун Ше. Живео је на планини Вуданг, био високо цењени таоиста, вешт, са многим невероватним магичним моћима и био је веома популаран код локалног становништва.

Учитељ Џанг је познат по разним именима: Џанг Сан-фенг, Џенг Сан Фенг, Џанг Џун Пао, Џанг Сем Бонг, Џанг Сан Фенг, Џанг Тунг, Џанг Чун-Пао, Велемајстор Џанг, Џанг Бесмртник, Бесмртни Џанг, Џангсанфенг, Жан Са-фенг, Жан-Јун Бао, Ју-Шу Џи, Џуан Је и Џун Ше.
Можда је било више мушких таоиста који су одлучили да користе име Џанг Сан Фенг.

Неки тврде да је у узрасту од пет година, Џанг Јун Бао патио од болести и изгубио вид. Његов отац је чуо да су неки таоистички свештеници у храму имали невероватан начин лечења болести те је он тамо сместио Џанг Јун Бао-а. Био је излечен у року од недељу дана и цела породица је била више него срећна. Таоистички свештеник је заволео малог Џанг Јун Бао-а и узео га за ученика учећи га писању и борилачким вештинама. Као и сваки отац, његов отац му је пожелео пуно успеха. Од Џанг Јун Бао-а се је очекивало да положи државни испит и направи каријеру у влади. Међутим, он није био заинтересован да постане политичар или министар. Уживао је у борилачким вештинама и посетио многе древне храмове. Када је дошао до Јан Јинга он је заузео место у локалној самоуправи подршком доброг пријатеља. Пошто му ова врста живота није одговарала дао је отказ и вратио се у Лиао Донг, где је највећи део свог времена провео у напуштеном храму.

Џанг Јун Бао се је преселио у храм Ђин Таи у Бао Ји и био прихваћен од стране уваженог таоисте Хуо Лонг-а као ученик. Постао је добро упућен у таоизам и назвао себе Сан-фенг (三丰), што значи небо и земља. ( У 8 триграма, Сан (三) представља Небо или Tиан (乾) ; фенг (丰) представља Земљу или Кун (坤)

Други извор говори да је, према књизи у кинеској државној библиотеци под називом таичи мајстор Линеаге: "Господин Џанг Санфенг, презимена Џанг, првог имена Санфенг отишао у планине Џонгнан када је имао 61 годину. Ту је случајно срео бесмртника под називом Змајева ватра који му је у позним годинама преносио своје знање у вези унутрашње алхемије након утврђивања да је он био компетентан практикант"

Џанг је био индиферентан на славу и богатство. Након одступања са свог службеног положаја и слања своје имовине породици, путовао је широм Кине да живи аскетским животом. Џанг је провео неколико година на планини Хуа пре насељавања на Вуданг планини.

Касније је Џанг Санфенг путовао кроз многa позната одмаралишта на југу и на крају се скрасио на планини Вуданг. Онда након налагања свом ученику Чиу Јуанчингу да остане у Петој Змајевој кући, ученику Лу Чиујуну да остане у Јужној пећини а ученику Лиу Гукуану да остану у Пурпурној небеској палати, Џанг Санфенг је изградио кућу на месту где се данас налази палата бесмртника. Након култивисања свог правог првобитног бића након девет година Џанг Санфенг је коначно успео да постигне Тао. Људи су га звали бесмртником и каже се да је могао да оствари незамисливу моћ да обузда лоше и промовише добро, и да је био у стању да трансформише ствари у различитим облицима онако како је хтео. Сав универзум постаје ствар у његов руци и чека да он наложи дело.

Касније је Џанг Санфенг предавао један сет боксерских облика Џанг Сонгкију и Џанг Цуисанy који је представљао веома оригиналан облик Таичи бокса. Пошто постоје само тринаест форме људи га називају Тринаест Форми Таичи бокса. Међу ових 13 облика истезањa, топотањa ногама, потискивањa, расецањa према доле, сакупљањa, промени места, коришћење лакта, и наслањањa, одвојено симболизујy осам триграма, док кретање напред, повлачење уназад, гледање на лево, окретање у десно и боравак у центру указују одвојено на пет елемената. Из ових специфичних изрека произилази Тринаест Форми Таичи бокса. Базирајући се на теорији jинa и jангa о чи-ју и у циљу регулисањa рада унутрашњих органа према теорији пет елемената, таичи садржи многе мекане покрете који опонашају мачке, птице, змије и мајмуне, дајући им умирујуће ефекте и унутрашње ментално стање, усклађивање рада унутрашњих органа, јачање имунолошког система итд.

Као познат таоистички мајстор био је тражен од стране цара Таи Џуа за помоћ при војној стратегији, и био је помоћни инструменат за побеђивањe разбојничке банде на Вуданг планинама. Почаствован је од стране цара из Минг династије а као признање за његова достигнућа подигнут је храм који је до данас очуван. У својим каснијим годинама Џанг Санфенг је канонизован као светац од стране цара Јинг Цунга.

Мајстор Санфенг је такође познат по својим исцељитељским способностима и свог дубоког разумевања таоистичке медицине.

Прeдања из 17 века па надаље му додељују звање мајстора унутрашњих борилачких вештина.
У 19 веку и касније га сматрају мајстором Таи Чи Чуана. Такође се каже да је био упућен у борилачке вештине Шаолин Кунг Фуа, стручњак за борилачке стилове белог ждрала, ткз. змијских форми кинеских борилачких вештина, као и коришћења кинеског равног мача или Јиан-а. Према релативно касним документима из 19 века сачуваним у породицама Јанг и Ву име Џанг Санфенговог учитеља је било Шу Шуанпинг за кога се каже да био песник пустињак Танг династије и стручњак за таоистички Тао Јин.

Таи Чи Чуан друштва која приписују темеље својих уметности Џангу традиционално прослављају његов рођендан 9-ог дана 3-ег месеца по кинеском лунарном календару.

Неки извори су забележили да су чак два кинеских цара слала мисије Џанг Санфенгу да га питају за савет мада се у записима мисија не извештава да ли су га пронашли.

"Поред тога што је био мудар светац, Џанг Санфенг је такође познат као и отац 'Велике' Врховне песнице Таи Чи Чуана. Џанг је открио да је већина Ву Куен-а то јест борилачких форми била превише енергична и ослањале су се сувише придавању важности физичкој снази. Приповеда се да је мајстор Џанг једном посматрајући природу био сведок борбе између змије и птице. Бука ове битке је пореметила учитељево дивљење природи и ризикујући бити даље од свог скромног дома он је био сведок напада птице на змију. На сваком теснацу птица је жестоко кљувала и гребала змију, међутим, гмизавац је гипкошћу и мотајући своје тело био у стању да избегне нападе и добије битку у своју корист. Птица заузврат користи кружно летење и користи крила да ударa змију по њеној бочној страни тела.
Џанг Санфенг је размишљао о овом искуству. Те ноћи током спавања Ју Хуан ткз. "Славни цар Жада" посетио је Џанга у сновима и инструирао га учећи га тајне Тао-а које су птица и змија својим урођеним инстиктима већ познавале. Сутрадан пробудивши се и инспирисан његовим небеским посетиоцем Џанг се потрудио да одмах створи форму нове борилачке вештине која се је ослањала на унутрашњу моћ, или укорењени чи. Ова уметност одражава основу Истине која почива на томе да: "попустљивост побеђује агресију" и "мекоћа савладава тврдоћу" У част његовог божанског инспиратора Џанг је ову борилачку уметност назвао Таи Чи Чуан или " Велика" Врховна песница. Ово је разлог зашто је Џанг Санфенг познат као праотац Ву Танг Ру школе, тако назване јер је настала на Ву Танг Шан (планини) То су интерне уметности које су се упоређивале са спољним борилачким вештинама, као што су Шао Лин Чуан, који се ослања на физичко мајсторство тела и развоја велике снаге"
( Џон Хенкок - Митски живот Џанг Сан Фенга; John Hancock, The Mysthical Life of Chang San Feng )

Мајстор Џанг Санфенг посматра борбу између птице и змије

"Када је зима била заиста хладна и стаза ван храма где је вежбао била прекривена снегом Џанг је волео да иде напоље и ужива у снежном пејзажу. Тамо где би газио није било трага отиснутих корака као да нико тамо и није прошао... Каже се такође да када је медитирао ноћу, његова култивисана енергија такозвана чи или џинг би чинила да његов капут лебди а зидови око њега су се дрмали. Ова појава указује да је његова енергија била достигла свој пик. Он је постигао стање при коме се је његов чи трансформисао у Шен или Дух" - Бјорн Дарбу Нисен, Таи Чи Чуан и људско бићe (Bjorn Darboe Nissen, Tai Chi Chuan and the Human Being)

"Пећина бесмртног Џанга" на Западном прелазу се традиционално сматра место где је Џанг Санфенг постигао бесмртност. Становници Фу-коу региона верују да је Џанг Санфенг оставио његово тело у Таи Чи храму на Вуданг планини. Његова слика се и даље може видети тамо. Носио је бакарну чинију уместо сламног шешира, а људи из Фу-коу смели су ударати по њој без да би се он љутио јер је био врло доброћудан. Становници из Ву-јангa такође верују да Џанг Санфенг био родом из Ву-јанга и да они имају ексклузивну привилегију додиривања његовог шешира" - Изгубљени класични Таи Чи из касније Чинг династије, превео Даглас Вајл, стр. 110; Lost T'ai-chi Classics from the Late Ch'ing Dynasty, translated by Douglas Wile, p. 110.

Планина Вуданг такође позната као Џан Санг планини или Таи Хе планина се налази на Ћин Линг планинском венцу на северозападу провинције Хубеи. Због лепоте и величанствености пејзажа око планине Вуданг добила је и назив "Величанствена планина под Небом" Вуданг је главни центар за проучавање таоизма и само-култивације.

Многи историјски документи показују да је Џанг Санфенг особа одговорна за синтезу Вушу обичних људи са интерном методологијом и филозофским принципима таоизма. Вуданг Вушу је пре свега познат по својим унутрашњим стиловима.

Џанг Санфенг је изумео Вуданг Вушу истражујући основну теорије јина и јанга, пет елемената и осам дијаграма (Ба Гуа)
Вуданг Вушу има веома блиске односе са теоријама таичија, јина и јанга, пет елемената, осам дијаграмa и девет палата. Џанг Санфенг је био у стању да инкорпорирањем таоистичке праксе мењања есенције (тела) у унутрашњу енергију, унутрашњу енергију у дух и дух у празнину како би формирао теорију Вуданг Вушу-а.

Вуданг планинско окружење

"Верује се да је Џанг Санфенг достигао бесмртност више у чисто духовном смислу и да се је поново појавио у свету, после његове наводне физичке смрти. Радови који му се приписује се такође мешају са каснијим додацима и у неким случајевима може се сматрати као генерички производ школе а не дело појединачног аутора. Џанг Сан Фенг литература показује спајање јужне и северне школе комплетног реалног таоизма, као и трагова старијих таоистичких секти које се баве магичним праксама" (Томас Клери, Виталност, енергија, дух. Извор из таоистичке књиге 1991. стр. 183;  Thomas Cleary, Vitality, Energy, Spirit: A Taoist Sourcebook, 1991, p. 183)

"Записи доступни из кинеске древне књиге "Историја Минга" у манастиру на планини Вуданг га заиста и помињу. Записи га описују као седам метара високог, са истакнутим костима и држања налик бору, имајући бркове у облику копља, са бамбусовим шеширом којег је носио у све сезоне и зими и лети, носећи огртач од коњске длаке а могао је да пређе 1000 лија у једном дану. Понекад би појео 50 кг. хране у једном оброку, понекад постио неколико месеци и поседовао је невероватну меморију бивајући у стању да течно рецитује стихове након само што би их једном прочитао" (Планина Вуданг и Вуданг Кунгфу)

"У част таостичком монаху су на Вуданг планини постављене две огромне камене плоче једна донета декретом од цара Минг династије Сенг Џу-а друга од стране цара Минг династије Јинг Џонга. Историјски царски записи династије Минг кажу да је Џанг Санфенг рођен 1247. научио таоизам од таоистичког мајстора именом Ватрени Змај на Наншан планини у Шенcи. Одгајао се је духовно девет година на Вуданг планини, био је познат под почасном титулом "Светац бесконачног духовног развоја" а био је први патријарх унутрашњих борилачких вештина. У Евиденцији Велике збирке планине вечног мира се помиње да је он студирао јин-јанг космоса, посматрао извор дуговечности корњача и ждралова постигавши завидне резултате. Збирке Облаци и Воде га описује како је носећи свој мач и лауту на боку, певао таоистичке песме, радећи на планини и проучавајући чудесне тајне космоса"
( Вонг Кијев Кит, Комплетна књига Таи Чи Чуан, 1996. стр. 21; Wong Kiew Kit,The Complete Book of Tai Chi Chuan, 1996, p. 21 )
 

Информације су састављене са веб стране : http://www.egreenway.com/taichichuan/chang1.htm