Откриће миленијума:
Свитци из древне Кине указују на заједничко порекло конфучијанизма и таоизма

У организацији издавача Џенгћиен

Извор: Библиотека Таијангшенг

23.07.2013

Ископавањем свитака у Гуодианшу-у је делимично измењена историја кинеске Академије и Филозофије. Њиховим документирањем се у потпуности отклања заблуда и предрасуде о кинеској култури.

Свитци Гуодианшу имају 840 дрвених панела и 13.000 знакова. Ископани су 1993 године на гробљу Чу града Ћингмен-а у провинцији Хубеи. Написани су отприлике пре 2.300 година, током ратног периода. Њихов главни садржај се односи на конфучијанизам и таоизам пре Ћин династије. Ћин је била прва кинеска династија а у време своје владавине цар Ћин династије је уништио многе конфучијанске текстове.

Свитци садрже најстарију верзију текста "Лао Це" и бројне чланке Конфучија и његових ученика. Дванаест од њих никада нису били у оптицају у свету. Пет година након њиховог открића, свитци су изазвали талас шока међу академским круговима, па су убрзо постала врхунски фокус домаћих и страних научника на тему литерарног истраживања.
 

Током "Међународног академског састанка за дискусију о свитцима Гуодианшуа" стручњаци су истакли да су свитци били откриће миленијума. С њима се може поредити само књига Ћиџонгшу која је откривена пре 1.700 година. Помоћу свитака могу се видети промене и модификације кроз које су конфучијанизам и таоизам у историји прошле, а то даје традиционалној култури сопствени идентитет. Многе од њихових основних идеја и вредности се још увек могу применити на савременим људима.

Од времена династије Сонг су научници постали скептични о старим записима и много је књига било написано о конфучијанизму. Али њихов главни облик библиографије и извори су ограничени на Лунју (Конфучије), Џуоџуан ( белешке о историји) и неке друге. На остале древне списе који су се односили на Конфучија гледало се је као на субјекте које је било тешко схватати или су их печатили као лажне. Неки историчари су сматрали да је Лунју завршен тек у време Хан династије (која је следила након Ћин династије) и да њима не би требало сасвим веровати. Али једна анализа вредности неименованих чланака у свицима је дала увид и ново разумевање конфучијевог размишљања.

Увек је преовладавало мишљењеда да су конфучијанизам и таоизам биле конфликтне филозофије. Из чланка "Лао Це" из свитака из Гуодијаншуа видимо да обе имају исто порекло, а њихове идеје подупиру једна другу. Лао Це није никада критиковао Конфуција, већ је подржао концепт светости, доброте, поштења, љубазности, поштовања родитеља и саосећање и саглашавао се с њима. А из других историјских материјала можемо видети да је Конфучије са своје стране Лао Це-а такође веома ценио. Стручњаци су истакли да чланак "Лао Це" не садржи идеограме формулирања стила писања нити уметности ратовања или политичких или анти-конфучијанских писмених карактера.

Свитци испуњавају огромну празнину у историји о Конфучију и изражавају идеју подударања конфучијанизма и таоизма у ранијем периоду. Оне су помогле људима да развију Конфучијеве обрасце веровања у добро и разуму нагласак Менцијуса на хуманост.
Свитци ће бити корисни као докази за будућу историјy кинеске филозофије.

Свитци садрже основне вредности конфучијанизма, поштовати небо и божанства, имати у обзир дух и природу (биће) које имају културни значај до данашњег дана.

Свитци сугеришу да би бивствовање природе и људи требало бити хармонично. Они дају такође дефиницију "лојалности" да је: "стално указивање цару на његове недостатке, уствари оданост томе цару" Овај концепт се касније више не може наћи у конфучијанским списима.

Преведено с немачког:  http://de.clearharmony.net/articles/200807/44469.html

Енглеска верзија: http://www.clearharmony.net/articles/200807/45337.html